Strujanje.. proljeće.. malo nemira koji se ne otima kontrolišem ga, kao manjeg psa tek kad krene da bježi, pritegnem i ne mrda.. moj bol moja stvar, nema tu prava da se dijeli, eksploatiše njime.. moje je moje i nakazno, unutrašnje treptanje koje razara. Ima hrabrosti neke u toj finoj patnji, pomirljivosti ali hrabre. Ulog zaa budućnost.