Da rezimiramo:
Bilo je kišno u januaru, počeci, pratile su me neke glupe emocije, uglavnom nezadovoljstvo, kažem  da nije ni dobro ni loše, traljavo..

Onda neki teški mjeseci, najkraći a dosadni februar, napaćeni mart, pa april, onda je došao maj, bilo je kiše u medjuvremenu, ta proljećna nije kao jesenja ova je čišćenje, od svega.

Ljeto i rad rad rad a toplo tek poneki izlet do mora, kratko, a ono dugo je trajalo, vrelo, neki rekordi..

A jesen, taman najljepša nekih 25C, skoro pa da se zaljubiš, manje od skoro.. i trajalo je..

Samo što nije a jeste, ja čim prodje novembar, nekad i u novembru ako navale duge, prljave novembarske kiše mislim da je zima tu, ne mislim- računam, druga godišnja doba sačekam da otkucaju, zimu ne, jer meni uvijek počne u novembru, i neka me tuže meni je zima tad pa to ti je i tačka, dvije..dvadeseti danas, prošla i slava, sutra je najkraći dan u godini, a ja uvijek mislim kako smo posle tog dana već bliže ljetu, ne kako počinje zima.

Još deset i po dana do Nove godine, kraj.
A sve može i u dva reda stane, čak i najduža godina.

''Bila je luda i jedinstvena. Nepopravljiva i bezobrazno ravnodušna. Posebna... Smehom je sakrivala strah, a ponosom slabost"

''Kažu mi da se povlačim i zatvaram sve više u sebe.. kažu još i kako ne znam pokazati emocije.. Da odlazim onda kad drugi žele biti tu, kraj mene. Ne shvataju, da sam već odavno navikla samo na sebe računati i da svoj teret nosim sama jer ne umem drugačije.. Mogu ja da delim i sreću i smeh i ljubav, ali suze sebično čuvam. One su samo moje. Ne iz nekih tajnih razloga ili suvišne dobrote, sve je to samo stvar navike i ništa više.''

Amin